Izdvajanje uz osnivanje predstavlja jednu od statusnih promena definisanih Zakonom o privrednim društvima Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019, 109/2021 i 19/2025). Ovaj model se koristi kada postojeće preduzeće želi da prenese deo svoje imovine i obaveza na jedno ili više novoosnovanih društava.
Ova vrsta reorganizacije sve je češća u praksi, naročito kada kompanije restruktuiraju poslovanje, izdvajaju pojedine delatnosti ili se pripremaju za ulazak novih investitora.
Advokat Nevena Petrović objašnjava da izdvajanje uz osnivanje spada u statusne promene u kojima se deo imovine, prava i obaveza prenosi na novo društvo, dok matično društvo nastavlja da postoji.
„Za razliku od podele koja podrazumeva prestanak društva, kod izdvajanja matično društvo nastavlja rad, ali sa umanjenom imovinom koja se prenosi na novonastalo društvo“, navodi ona.
Petrović dodaje da na novo društvo prelazi samo ono što je izričito navedeno u ugovoru o statusnoj promeni ili planu podele, dok sve što nije obuhvaćeno tim dokumentima ostaje matičnom društvu.
Faze sprovođenja izdvajanja uz osnivanje
Postupak se odvija kroz nekoliko zakonom propisanih koraka:
1. Izrada plana izdvajanja ili ugovora o statusnoj promeni
Ovaj dokument mora detaljno da sadrži:
imovinu i obaveze koje se prenose,
opis delatnosti novog društva,
kapital,
odnose između učesnika,
pravila zaštite poverilaca.
Zakon propisuje obavezni sadržaj akta kako bi se obezbedila pravna sigurnost svih učesnika.
2. Revizija plana
U većini slučajeva plan se podvrgava reviziji od strane ovlašćenog revizora, koji proverava da li su imovina i obaveze realno prikazane i raspoređene.
3. Odluka skupštine društva
„Neophodno je da skupština društva donese odluku kojom usvaja plan. Za to je potrebna kvalifikovana većina, u skladu sa pravilima o izmeni osnivačkog akta“, ističe Petrović.
4. Osnivanje novog društva
Nakon usvajanja plana pristupa se osnivanju jednog ili više novih društava, u skladu sa opštim pravilima osnivanja i posebnom dokumentacijom koja proizilazi iz statusne promene.
5. Upis u APR – trenutak na kojem promena stupa na snagu
Statusna promena postaje važeća upisom u Agenciju za privredne registre (APR). Istog dana vrši se prenos imovine i obaveza, dok matično društvo nastavlja poslovanje sa preostalom imovinom.
Zaštita poverilaca – ključni element procesa
Zakon posebno naglašava zaštitu poverilaca.
„Društvo je dužno da obavesti poverioce o planiranoj statusnoj promeni i omogući im podnošenje zahteva za obezbeđenje potraživanja. Ako poverioci smatraju da bi promena mogla uticati na njihovu naplatu, mogu tražiti dodatne garancije“, objašnjava Petrović.
U slučajevima kada nije jasno definisano koje obaveze prelaze na novo društvo, zakon predviđa mogućnost solidarne odgovornosti i matičnog i novog društva za obaveze nastale do dana upisa promene.
Zašto se kompanije odlučuju na izdvajanje uz osnivanje?
Prema advokatu, razlozi su različiti, ali najčešći su:
razdvajanje različitih delatnosti u zasebne celine,
priprema za prodaju dela poslovanja,
organizacija rizičnih ili razvojnih projekata u posebna društva,
optimizacija kapitala ili poslovne strukture.
„Izdvajanje uz osnivanje omogućava veću fleksibilnost u organizaciji poslovanja, bez potrebe za gašenjem matičnog društva“, zaključuje Nevena Petrović.